Living room

-A sto? Da ti nisam nedostajala?-vrti loknicu i zeva.

-Nah, samo, bilo je čudno što ne zabadaš svoj nosić u sve ovo. Mislio sam da si radila nešto korisno.-

-Mozda i jesam, a ti dragi moj nikad neces saznati.-smeska se i predje do kauca.
-Ima li ovde nesto da se gricne? Umirem od gladi.-

Bilo mu je jako dosadno i tražio je način da se malo razonodi. Već je naučio da se ne treba kačiti sa malenom doktorkom i svakako je bio oprezniji. Napamet mu je palo da uradi nešto što bi iznerviralo njegovu sestru do granice ludila pa je odlučio da malo obiđe njenu novu igračkicu, očekujući da će je zateći tamo.

Ispija ono pice pa uzdahne iznervirano kad joj vec prekipi cekajuci nekoga da se pojavi.

Oseti nečije prisustvo unutra i jednim brzim pokretom nečujno otvori vrata.

Cuje skriputanje i odmah pomisli da se Stefan vratio.
-Konacno.-

Pređe pogledom preko hodnika i ugleda vrata koja su vodila do dnevne sobe. Došeta do dovratka i unutra vidi devojku koja mu se odjednom činila toliko poznatom. Ne, nije bila ljudsko biće što je značilo da to sigurno nije mala dvojnica Elena. Bila mu je suluda pomisao da ispred njega stoji upravo Tatia i malo je izvio obrve zapažajući neke pojedinosti na njoj. Čuo je za izvesnu Katerinu, ali nije bio siguran da li je to zapravo ona.

Strpa dve kockicu leda u casu i dospe jos malo pica jer je htela sto vise da se opusti.
-Dosao si..-rece ne znajuci da je to Stefan jos uvek se ne okretajuci od sanka.

-Zavisi koga očekuješ, Katerina-izgovorio je melodično, kao da pevuši, i sa pomalo čudnim naglaskom.

Okrene se samo do pola na odjek glasa i osmotri decka koji je stajao.

-Nisam pogrešio? Katerina Petrova, zar ne?-nasmejao se i podigao obrve, zabavljen njenim izrazom lica.

Precuti na kratko i nakrivi glavu odmeravajuci ga neprekidno ocima.
-Ne. Pogresili ste.-

-Pogrešili?-pogleda oko sebe kao da gleda da li je još neko tu-Naravno da jesi...prva dvojnica malene Tatie-pucne prstima kad se seti i nasmeje se zadovoljno.

Izvije usne u luk smejuci se zabavljano.
-Ipak nisi praznoglav iako ti faca izgleda tako.-

-Hah, koliko vidim, originalna je bila daleko zabavnija-izvije usne u poluosmeh.
-Kad smo već kod originalnih, da nisi videla malu barbie plavušicu negde ovde?-

Cokne iz dosade.-Zasto ste svi takvi namcori ovde?-sedne na kauc i prekrsti noge.
-Mozda. Ali, jos uvek nisam cula tvoje ime..-

-Kol. Kol Mikaelson-ne uspe da suzdrži osmeh-Dakle?-

Zastane kad cuje njegovo ime i dugo nista ne kaze pa se sabere.
-Moraces da zagviris u ljubavnikovu sobu. Svakakve vrste drzi gore.-pokazuje kaziprstom na sprat.

-Mmm, to ne zvuči kao dobra ideja. Veruj mi, ne bi se dobro završilo po njega. Ako je slučajno vidiš, ne spominji da sam dolazio. I, da, iskren savet..ne zameraj se originalnom, mada, predpostavljam da ti to već odlično znaš-nasmeje se široko i namigne joj pa krene.

Odluci da igra njegovu igru pa rece opusteno dok je prstom vrtila loknicu.
-Prvo, nisam niciji postar, a drugo.. Ti si samo malo originalni-naglasi rec mali-Tvoje pretnje su prazne. Prazne..-

Samo je pogleda preko ramena zadržavajući potpuno vedar izraz lica.
-Nisam ti pretio, srce. Štaviše, volim da se igram sa malim slatkim opasnicama, bila bi šteta protraćiti vreme i ubiti tebe-smeška se.

-Vidim da ce nam biti zabavno..-vrti casu i gleda zamisljeno kako se led topi.-Pozdravi brata. Ovaj, bracu.-podigne pogled i zatrepce

-Budi sigurna da će se Nik oduševiti, Katerina.-

Nasmeje se uglovima usana.
-Vec ides?-gleda ga kao da joj je zao.