Living room

Uđe jer su vrata bila otvorena. -Hej- Ode do Stefana i poljubi ga na blic, pa se okrene ka Lexi. -Lexi, treba mi tvoja pomoć.-

pogleda u elenu pa ustane -odmah?- opet ode do šanka pa dospe viski -ajde- nakezi se

-Jel imaš vremena?-

-uff i preko glave- nakezi se

-Mhmm drago mi je..previše si mi nedostajao-kaže sarkastično.

"Hej" nasmijesi se kada Elena dodje pa ponovno pogleda u Damona . "Da sam znao prije bi dosao" popije viski iz case.

-Ponovo gužva u kući, blahh.-

-Onda idemo, Lexi.- Kaze nestrpljivo.

"Da te malo oslobodim ove guzve" prevrne ocima, ostavi casu na sank i ode u svoju sobu.

Parkira kola ispred i na kratko se zadrzi u njima, a onda se uputi ka kuci i udje unutra bez kucanja.

Spusti se niz stepenice, potpuno razuzdan, pevajući neku pesmu glasno.

Skine jaknicu i dobaci je do civiluka kretajuci se kroz hodnik do dnevne sobe.

Zgrabi čašu u kojoj je bila krv i razgrne zavese.

-Juhuu, ima li koga?-ide preplicuci nogu pred nogu pa zastane na samom ulazu u dnevnu.

Okrene se na njen glas-Ouu, koga ja to vidim?-širi oči i složi iznenađen izraz lica.

-Oh, pa ti si tu.-krivi glavu i smeska se.-Hi, Dejmone.-

-Da, da, hi-prođe pored nje ni ne pogledavši je.

-Tako me pozdravljas?-okrece se za njim.-Okrutno.-

-Mm? Aha. Žao mi je, žuriim. Nije lepo ostaviti devojku da čeka-iskirvi usne i namigne joj pa krene nazad gore.

Cokne usnama i napravi jedan krug oko kauca.
-Ali, dosla sam da te vidim, srce. Ni pice mi neces ponuditi?-podize pogled ka stepenicama.

-Snađi se sama, ne zanima me. Stef se vrzma tu okolo, juri bambije, brzo će-mahne joj prstima i krene uz stepenice.

-Ionako si dosadan.-odmahne rukom i ode sama sebi da uspe viski.
-Stefane?-otpije gutljaj i rece glasno.

Ostane na vrhu stepenica, gde ga nije mogla videti i posmatra je blago suženih očiju, ispijajući onu krv iz čaše.

-Sta je sa svima danas?-koluta ocima i povlaci prst po sanku.

Nakrivi malo glavu, prateći je pogledom-Mogla si bar da se javiš, znaš..-