Living room

Pokuca.

Taman da otvori vrata, neko pokuca. Otvori ih i iznenadi se. -Zdravei Katerina.- Osmehne se zlokobno.

Sidje niz stepenice i malo cusne Klausa-Katerina-nasmeje se siroko-Maniri nisu jaca strana mom bratu, ne zameri. Zelis uci?-pogleda Klausa sa podrugljivim osmehom.

-Ovo je moja kuća. Nećeš ti odlučiti koga ću ja pozvati unutra.- Gleda ga i skupi usta.

Stane tacno pored njega i pogleda ga sa visine zabavljeno-Zeleo si da ova kuca bude za sve nas, drugim recima, ovo je nasa kuca.-

Iskulira ga. -Kako se usudjujes da dodjes ovamo Katerina?- gleda je prezirljivo.

Gleda ih zabavljeno kako se prepiru iako se nije nadala da ce zateci Klausa.
-Zar je zabranjeno posetiti starog prijatelja? I zapravo, dosla sam kod ovog malog.-pogleda Kola.

-Ispala, Nik. Mrdaj-nasmeje se dok gleda njegov izraz lica pa se skloni sa vrata da bi mogla da dodje.

-Koliko podsecate na bracu Salvatore.-cokne pa zamahne kosom i udje.
-Ne nadaj se.-obrati se Kolu.-Samo sam dosla da ti javim da ti je sestra otisla jutros iz pansiona, negde pred zoru. To si hteo da znas, zar ne?-

-Preskoci poredjenje-podigne obrve i namesti zgadjenu grimasu.
-Ouu, znam-pokaze prstom ka njenoj sobi kao da je tu-A sta je bilo s' onim da nisi postar?-smeska se zadovoljno-Mogla si da nadjes bolji izgovor, duso.-

-Ah, toliko slicite.-rece namerno sa uzdahom.
-Znaci, stigla je.-promrmlja-Bilo mi je dosadno sa onom dvojicom, a koliko mi se cini ni ovde necu pronaci zabavu. I kao sto rekoh, uzalud imponujes sam sebi.-

Zakoluta očima i frkne.
-A tebe, malena, niko ne može zabaviti, izgleda-širi oči.

-Mhm. Kad ste svi takvi..-pravi grimase i sedne iako je nije ponudio.

Zavali se u fotelju-Baš me zanima šta kod tebe znači 'zabava'.-

-Pitaj bracu.-prekrsti noge.-Da, zelela bih jedno pice. Hvala.-rece sa sarkasticnim podsmehom.

-Mm, ipak ne.-
-A mogla si da uzmeš samaa-ustane polako-Šta hoćeš?-

-Jao, kako si ti fin i lepo vaspitan. Kris, bese? Mm, viski. Dupli.-

-A ti si jako slatka kada se praviš da sam ti dosadan i da ne znaš kako se zovem-izvije jedan ugao usana u osmeh i ostavi joj čašu na stočiću pored nje.

-Zar se ne zoves Kris?-trepne kao da je zbunjena.-Ups, moja greska.-

-A ti si Kristen, zar ne?-širi oči i stiska usne.

-Mhm.-smeska se i popije gutljaj pica.
-Gde ti brat nestade?-

-Ne znam i ne zanima me. Voleo bih da nestane zauvek-na tren se nasmeje pomalo zlobno, ali iste sekunde mu izraz lica ponovo postane veseo i prividno bezbrižan.

-To sam cula vec negde..Pitam se gde..-tapka prstom usne kao da razmislja-A da, braca Salvatore.-rece to ponovo namerno samo da ga iznervira i nabaci nevin smesak.

-Nahh, ne. Pre bih rekao da su oni kao Elijah i Klaus. Cela ta priča oko jedne devojke i dva brata mi je oduvek bila zanimljiva-prebaci noge preko naslona i smeška se.