Groblje

Uzvrati mu poljubac i predje prstima preko njegove kose.-Volim te.- Promrmlja kroz poljubac.

Malo se odmakne od nje i pogleda ju u oci nista ne govoreci.

-Idemo.- Kaže skoro nečujno i skrene mu pogled.

"Idemo" kaze nevoljno, zagrli ju i vrate se u kucu.

Dodje, sjedne pored spomenika i razgleda oko sebe.

Dodje i sedne pored njega.

Pogleda u Elenu kada dodje. "Hej" nasmijesi se.

-Pa gde si ti?- Kaže ozbiljnim tonom.

"Tu sam". "Trebalo mi je malo da budem sam" promrmlja. "Nesto nije uredu?" pogleda ju upitno.

-Stefane ne znaš koliko sam brinula!- Uzdahne duboko. -Siguran si da je samo to u pitanju?-

Sedi na nekoj grani i posmatra ih pa polako stvori maglu.

Prvo se uplaši, a onda se seti da je to verovatno Damon. -Damone?- Pogleda oko sebe.

Samo pređe u oblik vrane i ostane miran.

I dalje gleda oko sebe. -Jel vidiš negde Damona?- Upita Stefana.

Malo pojača maglu.

-Damone, prestani da se glupiraš!- Uzvikne.

Smeje se u sebi i posmatra je.

Klimne glavom. "Sto bi drugo moglo biti?" promrmlja pa razgleda okolo. "Ma Damon je, tko bi drugo mogao biti" ponovno pogleda Elenu.

Prevrne očima. -Nervira me.- Promrmlja. -Ali pusti sad njega. Stefane da li se opet nešto dešava s tobom?-

"Na sto mislis?" gleda ju.

-Znaš ti dobro.- Pogleda ga u oči.

Skrene pogled. "Ne znam" promrmlja.

Pomeri glavu i ugleda vranu. -Damone..- Promrmlja.

Pređe u ljudski oblik-Da, draga?-

-Zašto si ovde?-