Damon's room

-Zdravo, Damone *nakezi se*

Iznenadi se kad je ugleda na vratima. -Otkud ti?- gleda je sumnjičavo.

Pa, došla sam da posetim starog prijatelja. Nećeš da mi poželiš dobrodošlicu u tvoju kuću? *podigne obrvu*

Gleda je kao da nije normalna. -Šta se desilo s tobom?- Odmeri je. -Kako to da si još uvek vampir?-

De, de, imaš li ti nešto zanimljivo da mi ponudiš? Ili da tražim sama? Znaš da mi neće biti problem. *napravi nevinu facu*

Izvije usne u luk. -Čekam odgovor Ketrin.- Približi joj se.

Radoznalost je ubila mačku, Dejmone. *prođe pored njega i krene da mu pretura po ormanu*

Malo se iznervira, ali ne pokazuje. -Da li to znači da je sav naš trud bio uzaludan?- vampirskom brzinom se stvori ispred nje i širi oči.

Pa, meni tako izgleda, a tebi? *kreće da se smeje*

Namršti se i sedne na ivici kreveta. -Ne razumem.- opsuje sebi u bradu.

*nasmeje se* Da li ti je neko nekada rekao da si jako zanimljiva osoba?

-Prestani da budeš slatka.- reče sarkastično.

Ma daj Damone, stvarno ti niko nikada to nije rekao? *nastavlja da se smeje*

-Jako smešno.- prevrne očima, pa legne preko čitavog kreveta.

Trebao bi onda da budeš počastvovan. *nastavlja da mu pretura po stvarima*

-Jesam.- nasmeši se sarkastično. -Baš si divna.- nastavi i posmatra je ispod oka. -Nećeš ništa da nađeš tu.- reče ravnodušno.

E šteta, nekada si imao jako zanimljive stvari.. *zamišljena je*

Okrene se na stomak i prekrije glavu jastukom.

*otme mu jastuk i baci ga na kraj sobe* Nepristojan si, Dejmone.

-Šta sam zgrešio da me ti sad smaraš, pored svega?- govori dečijim glasom. Uzme pokrivač, pa se prekrije ceo.

I pritom si gori od deteta. Gde ti je Elena? *čuje njen smeh*

Odmah ustane. -Da se nisi osudila da je pipneš.- gleda je ozbiljno.

*nasmeje se zadovoljno* E tako, sedi i pričaj samnom.

-Ne želim da pričam s tobom, ako mi ne ispričaš šta se dođavola desilo s tobom, nakon što si progutala taj prokleti lek.- procedi kroz zube.